U petak, 6. oktobra 2023. godine, otvorena je izložba "Ilegalni teatar" autora Sovrana Nrecaja u Dokumentacionom Centru Kosovo. Umetnik je ovde predstavio istoimeni dokumentarni film koji, kroz priče tri lika koji su bili deo tog teatra, uspeva vratiti deo kosovske historije i mirnog otpora devedesetih godina.
Izložba dolazi kao rezultat otvorenog poziva za umetničke projekte koji se bave suočavanjem sa prošlošću - DwP Creations, gde kroz male grantove Fond za humanitarno pravo Kosovo ima za cilj podsticanje mladih umetnika da stvaraju umetnička dela koja se bave temama prošlosti.
Početkom devedesetih, pozorište u Uroševcu je zatvoreno za kosovske Albance. Njegovo mesto zauzelo je čekanje. Čekanje sledeće predstave, čekanje nove priče, čekanje drugačije budućnosti koja ne uključuje rat i zločine protiv čovečnosti. Iako čekanje može poprimiti oblik inertnosti, te godine na Kosovu su bile sve samo ne godine bez ikakvih pomaka, karakteriše ih nepresušna snaga volje naroda da bude slobodan i da živi u miru.
Ukidanje autonomije Kosova 1989. godine dalo je uzurpatorima put da isključe sve kosovske Albance iz javnog života i prostora u gradovima, odvajajući ih na periferiji ili u getima. Uprkos ovom društvenom i kulturnom aparthejdu pronađeni su kreativni oblici mirnog otpora. Takav je bio i otpor putem umetnosti, gde su mnogi umetnici uspeli da pronađu način da se izraze izložbama u kafićima, poput onog Hani i Dy Roberteve ili kao teatar Dodona sa jednim bogatim artstičkim kalendarom. Glumci i reditelji su održavali predstave u neprikladnim prostorijama, čas u privatnim kućama, čas u seoskim kulturnim centrima ili u katoličkim crkvama širom Kosova. Sve se to nastavilo do 1998. godine kada je izbio rat na Kosovu.
„Mogu uzeti bilo koji prazan prostor i nazvati ga golom pozornicom. Jedan muškarac šeta ovim praznim prostorom, dok ga neko drugi gleda, što je sve što nam treba da imamo pozorišni čin.“ (Brook, 1968)
Ovaj duh i ove ideje, posebno kada je reč o pozorištu, pređašnje ideje Grotovskog a zatim Petera Brooka, njegovom teorijom praznog pozorišta, nadahnjuju ideju paralelnog pozorišta na Kosovu, koje u mnogim slučajevima poprima format istinskog ilegalnog pozorišta, gde glumci, režiseri, scenografi i drugi liče na neke švercere koji se kriju u praznim školskim učionicama, u potkrovljima privatnih kuća ili u verskim objektima, kao što je bio slučaj sa pozorišnom predstavom „Pali borci sa Karadaka“ u Crkvi Anđela Čuvara u Uroševcu, gradu koji gaji posebnu ljubav prema pozorištu, čijem je značaju posvećen i dokumentarni film podeljen na 3 dela.
Autor, Sovran Nrecaj, gradi radnju predstave, kao razgovor između trojice glumaca ovog pozorišta koji pokušavaju da se prisete tog perioda otpora. Glumci Nexhat Xhokli, Dashuri Rexhepi i Arben Marevci pričaju o važnim predstavama iz tog vremena, o brojnim problemima tokom proba za predstavu koju je priredio Hafir Bislimi, a koja je održana u kući Ramusha Hazirija, gde nakon što ih otkrivaju srpski policajci, bivaju odvedeni na ispitivanje u policijsku stanicu u gradu ili predstava o ubistvu braće Gërvalla, gde je sve bilo improvizacija, od prostora koji su našli za probe u školi Gjon Serreqi pa sve do improvizovane bine, izgrađene učeničkim klupama. I zaista ceo ovaj poduhvat, kao i sam otpor, stavljaju naglasak na improvizaciju, poput glumca na sceni u potrazi za zaboravljenom frazom. Improvizacija karakteriše spasavanje kulturnog života, tokom paralelnog sistema.
Instinktivno je nađen prostor koji nisu ni zamišljali i izgrađeno je originalno pozorište.
Prisećajući se tog razdoblja i rekonstruišući ga ovim ispovestima, odlučili smo da je izlaganje ovog video-dokumentarca takođe imalo poseban značaj, pošto publiku vraća u to vreme i daje im mogućnost da ga ponovo dožive. Dokumentarac je namerno podeljen u tri kratka dela i postavljen je u tri šatora, kao prvi elemenat koji se vidi na izložbi. Zbog jarkih boja i moderne slike, tri šatora mogu izgledati kao neke eksperimentalne scene savremenog pozorišta, međutim one su improvizovane slično onima na kojima su glumci radili ili nalikuju i na improvizovane prostore izbegličkih kampova, koji su usledili nakon otpora i aparthejda.
Ispovesti, od kojih je svaka postavljena u praznom, improvizovanom prostoru, su direktan omaž tom vremenu, tim umetnicima koji su mu dali život, a posebno tom ilegalnom pozorištu.
Izložba će biti otvorena svakog radnog dana u Dokumentacionom Centru Kosovo do 24. oktobra 2023. godine.
Podržano od: Švajcarska konfederacija - Federalno ministarstvo Švajcarske za spoljne poslove.