Više o tome šta radimo

Pravda Dokumentacija i Memorijalizacija Obrazovanje Pomirenje

Pravda

Rat na Kosovu je trajao od 28. februara 1998. do 12. juna 1999. kada je potpisan Kumanovski sporazum. Tokom ovog vremena su počinjeni mnogi zločini nad civilnim stanovništvom i ratni zločini. Zbog toga su nakon okončanja rata na Kosovu pokrenuta prva razmatranja u vezi optužbi za ove zločine. Fond za humanitarno pravo Kosovo se od 2000. angažuje na praćenju i analizi suđenja za ratne zločine time doprinoseći jačanju vladavine prava na Kosovu preko izveštaja i preporuka o najboljim načinima za poboljšanje učinka sudstva, kao i zakonodavstva i primenjenih postupaka na suđenjima za ratne zločine. FHPK takođe pomaže u zastupanju žrtava u postupcima za odštetu i podnošenje zakonskih žalbi protiv počinilaca ratnih zločina u Srbiji.

Naša posvećenost pravdi se nastavlja i u raznim oblicima zagovaranja koji omogućavaju zadovoljenje prava žrtava na pravdu i informisanje šire javnosti o postupcima u suđenjima za ratne zločine.

Praćenje suđenja za ratne zločine
FHP KOSOVO JE JEDINA ORGANIZACIJA KOJA JE SISTEMATSKI PRATILA I ANALIZIRALA SUĐENJA ZA RATNE ZLOČINE NA NIVOU KOSOVA.

U okviru ovog projekta, FHPK prati sva ročišta u ovim suđenjima pred sudovima na Kosovu i prikuplja sudsku dokumentaciju sa ovih suđenja. Kao rezultat praćenja sudskih ročišta i analize sudske dokumentacije, FHPK priprema analizu svakog suđenja po završetku suđenja. Pored pripreme analiza i njihovog objavljivanja, FHPK redovno objavljuje godišnji izveštaj o predmetima za ratnih zločina i etničkom i političkom pozadinom. Godišnji izveštaj sadrži detaljne informacije o sudskim postupcima koji su se vodili u toku kalendarske godine, analizu sudskih predmeta sa nalazima i preporuke nadležnim institucijama. Takođe, FHPK u okviru ovog projekta implementira komponentu edukacije mladih, angažujući studente u praćenju suđenja i uključivanje u stručne rasprave o tranzicionoj pravdi. Na ovaj način studenti svoja teorijska znanja dopunjuju praktičnim radom.

FHPK je jedina organizacija koja sistematski prati i analizira suđenja za ratne zločine i etnički i/ili politički motivisana suđenja na nivou Kosova.

PROČITAJTE SPISAK SVIH OKONČANIH PREDMETA
Vidi predmeti

Dokumentacija i Memorijalizacija

Iako su prošle dve decenije od okončanja ratova u bivšoj Jugoslaviji, nije postojala politička volja za suočavanje sa nasleđem nasilne prošlosti. Zajedno sa FHP-om od 1998. prikupljamo narative žrtava, podatke i dokaze, na taj način dokumentujući svaku ubijenu i/ili nestalu osobu tokom rata na Kosovu. Posvećeni smo održavanju živim sećanja na žrtve kroz razne inicijative, uključujući izložbe, dokumentarne filmove, predavanja i druge oblike digitalnog sečanja.

Storytelling Events
Suočavanje sa prošlošću – Istorije

Inicijativa serija otvorenih diskusija “Suočavanje sa prošlošću – Istorije“ koje imaju za cilj da ispričaju priče različitih ljudi, rasvetle njihove živote pre, tokom i posle rata. Ove diskusije će se održati u Dokumentacionom centru Kosovo, javnom prostoru FHPK-a, koji je stvoren da informiše i dokumentuje kosovski rat kroz suočavanje sa prošlošću i tranzicionom pravdom.

Cilj ovih diskusija je stvaranje platforme za razmenu iskustava ljudi kako bi se pružilo potpunije razumevanje uticaja rata na pojedince i zajednice.

Pored toga, diskusije imaju za cilj da stvore priliku da javnost sazna više o iskustvima onih koji su ratnim uticajem direktno pogođeni. Ovo takođe doprinosi boljem razumevanju društvenih, kulturnih i ekonomskih uticaja sukoba.

Luigj Ndou je ispričao svoju ličnu priču za 'Suočavanje sa prošlošću - Priče' opisujući 90-e godine i događaje koji su doveli do rata. Kao profesionalni psihoterapeut, nudi nam svoj pogled na rat i detaljnu analizu nasilja, počinilaca i torture kao glavnog oruđa totalitarnih režima.


Za vreme NATO bombardovanja bio je u Beogradu na pripremi za doktorat. G. Ndou govori o izazovima tamošnjeg života, priča nam o njegovom i hapšenju njegovih prijateljima od strane srpske policije, o njihovoj patnji kao zatvorenicima u Beogradu, gde su bili zatvoreni 27 dana u policijskoj stanici pre nego što su poslati u zatvor.

Rame Manaj je ispričao svoju ličnu priču za "Suočavanje sa prošlošću - Istorije". Svoju priču počinje uspomenama iz detinjstva, teškoćama i udaljenosti od nekoliko kilometara samo da bi stigao do seoske škole. Narativ nastavlja prolazeći kroz 90-te, period pre rata i svoja sećanja vezana za važne događaje oko osnivanja Demokratskog saveza Kosova.

Kao rezultat rata na Kosovu, Rame Manaj je izgubio sina Ylla i mlađeg brata Ismajla. On je ispričao peripetije iz ugla člana porodice nasilno nestalih i nezamislive poteškoće da se otkrije istina, budući da je i sam deo i svedok procesa i komisija za prisilno nestale u ratu.

Svetlana govori o svom ličnom stavu o pojmu pripadanja. Šta čini jednu zajednicu, raseljavanje, iskustva gubitka i bola. Pokušala je da otvori diskusiju o različitim oblicima sistemskog/političkog nasilja koji se dešavaju u našem svakodnevnom životu (u našim porodicama i drugim institucijama). Svi oni koji su drugačiji i/ili koji se ne priklanjanju preovlađujućim društvenim normama i vrednostima doživljavaju neki vid političkog nasilja. U mračnim vremenima, ove vrste politika često dovode do ozbiljnijih vidova štete, kao što su proterivanje, suspenzija ili smrt. Ona se na kraju osvrnula na događaje koji su prethodili tragičnom letu 1999. godine, kada su njeni baka i deda, Ljubica i Jovan Lazarević, prvo oteti iz svog stana u Đakovici, a zatim ubijeni (Svetlanina baka se i dalje zvanično vodi kao nestala).

Arjeta Spahiu bila je četvrta pozvana u seriju usmenih priča 'Suočavanje sa prošlošću - Priče'. Ona počinje priču sjećajući se sretnog djetinjstva okružena brigom roditelja u širem porodičnom okruženju u gradu Ferizaju. Za nju je važno napraviti razliku između života prije i poslije 1999. godine, godine koja označava završetak rata, ali i suočavanje s gubicima. Za Arjetu, ova godina se podudara s nestankom njenog oca, odvedenog od strane srpskih snaga. Ona opisuje avanture u neprekidnoj potrazi za njim nakon rata, volju da ne odustane, svoje angažovanje u humanitarnim organizacijama i suočavanje s činjenicom da sudbinu njenog oca dijeli s hiljadama drugih ljudi u mestu.

KOSOVSKA KNJIGA PAMĆENJA
Kosovska knjiga pamćenja je spomenik žrtvama ratnih zločina, borcima, i ljudima koji su prisilno nestali u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine na Kosovu

Ju mund të shkarkoni listën e të vrarëve, zhdukurve dhe të rënëve 1998 – 2000 këtu: http://www.liberkujtimiikosoves.org/db/kkp_sq/index.html

Ovaj spomenik je živ ali neuništiv. Poziva da se zastane pred njim, da se pročita svako ime, da se sazna ko su ti ljudi, kako su stradali, i da ljudi pamte ljude. Vremenom, s podacima o sudbini preostalih nestalih i  tajnim grobnicima, i novim dokazima o počinjenim zločinima i žrtvama, Kosovska knjiga pamćenja postaće najpouzdaniji svedok naše nedavne prošlosti. Istraživači ratnih zločina i istoričari dobili su činjeničnu građu iz više nezavisnih izvora, koju mogu proveravati preko imena, lokacija i događaja. Prvi put u istoriji Balkana, brojke su zamenjene imenima koji ne daju prostor za manipulaciju, minimiziranje ili preuveličavanje. Svaka priča u knjizi korespondira sa životom ljudi o kojima govori.

Bilo jednom, ne ponovilo se

1024 DECE UBIJENO

109 DECE NESTALO

Bilo jednom je uobičajen početak svake bajke. U ovom slučaju, radi se o početku priče o ratu. Iz nevinog ugla deteta otvara nam se jedan svet koji ne bi trebalo da pripada stvarnosti, poput bajke.


O izgradnji ovog spomenika razgovaralo se sa roditeljima i porodicama žrtava, i ova izložba izražava njihovu želju da ih se sećaju jedinim preostalim predmetima jednog prekinutog detinjstva.

Poseti virtualnu izlozbu
RATNE PRIČE

Više od 13.500 ljudi je ubijeno i / ili nestalo kao rezultat rata na Kosovu. Hiljade priča o katastrofi i teroru dogodile su se širom Kosova, od kojih su mnoge neispričane. Izjave očevidaca i članova porodica žrtava, sudski dokumenti i drugi izvori informacija pretvaraju se u kratke animirane priče u čast žrtava i njihovih porodica u svrhu sećanja na prošlost. Animacije pripovedaju o danu kada su se dogodila određena ubistva i prisilni nestanci. Kroz ove priče upoznajemo porodice i ono što su oni doživeli u njihovim najtežim trenucima, kada su njihovi životi i životi njihovih najmilijih završili u tren oka.


Video zapisi

Slučaj Goden

Slučaj Rogovo

Slučaj Panda

Slučaj Sylmetaj

Slučaj Bala

Slučaj dva profesora

Obeležavanje mesta zločina
MKSJ Slučaj Kosovo 1998-1999
Istraga, rekonstrukcija i procesuiranje kosovskih zločina

Politička kriza na Kosovu razvijala se od kraja 80-tih i tokom 90-tih godina, da bi od sredine 1998. godine kulminirala oružanim sukobom u kojem su učestvovale snage SRJ i Srbije, kao i snage Oslobodilačke vojske Kosova ili OVK. Tokom tog sukoba došlo je do incidenata u kojima su VJ i MUP koristili prekomernu i nasumičnu silu, što je za rezultat imalo oštećenja civilne imovine, raseljavanje stanovništva i smrt civila. Uprkos naporima da se kriza okonča, što je uključivalo dovođenje međunarodne verifikacione misije na Kosovo, sukob se nastavio do 24. marta 1999. godine pa i nakon toga, kada su snage NATO-a započele vazdušnu kampanju bombardovanja ciljeva u SRJ. Ta kampanja završila se 10. juna 1999. godine, a snage SRJ i Srbije tada su povučene s Kosova.

PROLOG

Zločin koji je čekao da se dogodi

ISTRAGA

Odložen uviđaj na mestu zločina

OBRAZAC ZLOČINA

Poslednji egzodus XX veka

MASOVNA UBISTVA

Preživeli sa kosovskih polja smrti

SKRIVANJE DOKAZA

Nema leša – nema zločina

SUDSKI EPILOG 1

Van razumnje sumnje

OPSTRUKCIJA ISTRAGE

Višak prepreka, manjak dokaza

KARIKA KOJA NEDOSTAJE

Komandni lanac bez komandanata

SUDSKI EPILOG 2

Razumna sumnja

Obrazovanje

Zbog značaja koji omladina ima u svakoj zemlji, a i zato što čini većinu stanovništva u našoj zemlji, FHPK je usredsređen na podizanje njihove svesti u suočavanju sa prošlošću. Zvanični nastavni materijali danas na Kosovu u velikoj meri ignorišu mnogobrojne činjenice u vezi ratnih zločina koji su počinjeni na Kosovu i šire se nepotpune i jednostrane informacije. Zbog toga, od 2011. pomažemo što većem broju studenata univerziteta i učenika srednjih škola u informisanju o načelima tranzicione pravde poput krivičnog gonjenja, odšteta, institucionalnih reformi i komisija za istinu.

 

Predavanja i radionice

Nove generacije u školama i na univerzitetima ne uče o ratu na Kosovu, niti kako da se suočimo sa posledicama danas kao društvo. FHPK uz dozvolu Ministarstva obrazovanja, održava stotine predavanja i radionica širom Kosova o suočavanju sa prošlošću i tranzicijskoj pravdi, za sve zajednice, u školama i na univerzitetima.

Kako bi se tema bolje razumela, četiri stuba tranzicijske pravde su fokusirana na slučaj Kosova. Tokom jednog dana, učesnici imaju priliku da nauče iz našeg iskustva o najtačnijim statistikama svih nestalih i ubijenih osoba kao posledice rata na Kosovu, o procedurama i podacima o sudskim procesima za ratne zločine u vezi sa zločinima koji su se dogodili u Kosovu, vrstama i metodama reparacije i značaju institucionalnih reformi.

Pošto se ne može sve razraditi u jednom danu, na kraju svakog predavanja ili radionice, informativni materijali kao što su brošure o Tranzicijskoj pravdi (za srednje škole) ili Priručnik o Tranzicijskoj pravdi se distribuiraju studentima kako bi više razumeli temu.

Letnja škola

Letnja škola okuplja mlade iz svih zajednica na Kosovu kako bi saznali više o tranzicionoj pravdi i suočavanju sa prošlošću. U ovoj petodnevnoj školi učesnici imaju priliku da čuju predavače sa Kosova i iz regiona o četiri stuba tranzicione pravde (pravo na pravdu, pravo na znanje, reparacije i institucionalne reforme). 

Pored toga, učesnici takođe imaju priliku da posete mesta zločina i upoznaju preživele i shvate značaj koji prošlost ima za našu zajedničku budućnost. Razni učesnici letnjih škola o tranzicionoj pravdi nastavili su da se bave ovom temom postajući aktivisti za ljudska prava u raznim organizacijama i institucijama.

Stažiranja

Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHPK) je od okončanja oružanog sukoba na Kosovu u okviru projekta: Posmatranje suđenja za ratne zločine i krivična dela sa etničkom ili političkom pozadinom pratio sva suđenja organizovana po optužbama za ratne zločine koja su održana pred sudskim većima kosovskih sudova, a od sredine 2011. godine započeo je praksu angažovanja studenata završnih godina ili mladih diplomiranih pravnika u monitoring ovih suđenja u svojstvu volontera. 

Volonteri, u okviru svojih obaveza prema projektu, prate zasedanja sudova, pripremaju dnevne izveštaje sa suđenja koja su posmatrali, učestvuju u profesionalnim diskusijama koje se odnose na posmatrana suđenja, iznose svoja zapažanja o posmatranim suđenjima, performansi nosilaca pravosudnih funkcija, pripremaju seminarske radove ili eseje na temu ratnih zločina, koje prezentiraju pred celom grupom studenata angažovanih na ovom projektu.

 FHPK godišnje u ovom projektu angažuje oko deset studenta – volontera. Od 2011. godine praksu u ovom projektu obavilo je preko devedeset studenata. Mnogi studenti koji su volontirali pri FHPK su danas uspešni tužioci, sudije, advokati; angažovani su pri pravosudnim i državnim institucijama ili daju značajan doprinos kroz civilno društvo

Pomirenje

Postizanje zajedničke verzije istorije putem procesa istraživanja istine i zajedničkog pamćenja prošlosti je od suštinskog značaja za pomirenje i napredak. Zbog regionalnog karaktera ratova u bivšoj Jugoslaviji, uključujući i konflikt na Kosovu, kao i zbog kretanja žrtava i počinilaca kroz region, regionalna saradnja treba da bude jedan od ključnih elemenata, stoga Fond za humaniatarno pravo Kosovo nastavlja da podržava Inicijativu KOMRA kako bi uspostavili regionalni konsenzus zasnovan na činjenicama o prošlosti, kao i napredak procesa pomirenja između različitih zajednica i država.

Pomirenje može da se dogodi na individualnom, interpersonalnom, socio-političkom i institucionalnom nivou i ima za cilj vraćanje dostojanstva, prevazilaženje strukturnih uzroka marginalizacije i diskriminacije i vraćanje žrtava u poziciju nosilaca prava i sloboda.

Kosovska koalicija za pomirenje

SUOČAVANJE SA

Poseti stranicu KCR https://kcr-ks.org

Sve aktivnosti u okviru specifičnog cilja „suočavanje sa prošlošću“ usmeriće se na relevantne kosovske institucije i vladine organe zahtevajući razvoj nacionalnih strategija i politika osetljivih na žrtve, kao i politike koje se odnose na tranzicionu pravdu i proces pomirenja na Kosovu. Tek kada nacionalni zakonodavni okvir i vladini organi / institucije, na osećajan i pravičan način odgovore na potrebe svih kosovskih zajednica, žrtava nekadašnjih zločina svih etničkih pripadnosti, vladini akti će postati faktor koji će doprineti pomirenju na Kosovu. Predloženo posredovanje ima za cilj da ponudi vladi one informacije i uvide koji su preduslov za odgovorne i etnički osetljive vladine akte u procesu suočavanja sa prošlošću i pomirenja

Skup aktivnosti u okviru specifičnog cilja „suočavanje sa sadašnjošću“ teži da osigura aktivno uključivanje podređenih zajednica (žene, mladi) i profesionalnih grupa (novinara) u napore koji se bave trenutnim dominirajućim etničkim zabludama koje podstiču na sukob. To će se postići strukturalnim naporima u obeležavanju / adresiranju etničkih stereotipa, promociji kulturne raznolikosti, kao i promociji etnički osetljivog i afirmativnog javnog diskursa (kroz uključivanje medija). Ove akcije kumulativno će povećati razumevanje i osetljivost pripadnika jedne zajednice na interese, poglede i potrebe drugih etničkih grupa na Kosovu, uklanjajući sukobljene etničke zablude i barijere.

Ove aktivnosti bave se rastućim pokretačima sukoba, odnosno onim nedostacima / uverenjima na Kosovu koji se povećavaju kako vreme prolazi, smanjujući kapacitet i spremnost kosovskih etničkih grupa da se priključe dinamici pomirenja. Takva investicija u budućnost Kosova će se boriti protiv jezičnih razlika, pokrenuti Dan kulturne različitosti na Kosovu i uključiti mlade lidere različitih etničkih grupa u promociju ovih vrednosti. To će omogućiti korisnicima, posebno omladinskim grupama na Kosovu da steknu bolji uvid u zajedničke kulturne vrednosti, u novu perspektivu istorije etničkog sukoba na Kosovu (lišeni nacionalističkih i populističkih zabluda), kao i da podignu svest o neophodnosti institucionalnog odgovora na jezičku barijeru na Kosovu. Svi navedeni faktori su od suštinske važnosti za budućnost etničkog suživota na Kosovu, raznolikost, kao i promociju etnički osetljivog i afirmativnog javnog diskursa (kroz učešće medija). Ove akcije kumulativno će povećati razumevanje i osetljivost pripadnika jedne zajednice na interese, poglede i potrebe drugih etničkih grupa na Kosovu, uklanjajući sukobljene etničke zablude i barijere.

REKOM
REKOM je skraćenica punog naziva Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine.

Koalicija za REKOM je mreža organizacija civilnog društva (OCD) iz postjugoslovenskih zemalja koje se zalažu za osnivanje REKOM-a – Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji bivše SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine.

Koalicija za REKOM je formirana 28. oktobra 2008. godine u Prištini na Kosovu, u okviru Četvrtog foruma za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama, odlukom 100 organizacija i udruženja koji su učestvovali na forumu – nevladinih organizacija koje se bave ljudskim pravima, organizacija mladih, udruženja porodica nestalih i udruženja bivših logoraša. Od tada je Koalicija za REKOM okupila 2050 nevladinih organizacija koje se bave ljudskim pravima, udruženja logoraša, udruženja izbeglica, udruženja porodica nestalih, umetnika, pisaca, pravnika i drugih istaknutih intelektualaca koji zagovaraju ideju da zemlje nastale na teritoriji bivše Jugoslavije formiraju regionalnu komisiju čiji je zadatak da utvrdi činjenice o onome što se dogodilo u neposrednoj prošlosti.

Koalicijom za REKOM upravlja Skupština članova i članica Koalicije. Tehničku i stručnu podršku Koaliciji pruža Regionalni savet, koji čine pokretačice Inicijative REKOM, Nataša Kandić i Vesna Teršelič, i predstavnici OCD koje učestvuju u projektu REKOM. Projektom rukovodi Nataša Kandić. Regionalni savet je takođe odgovoran za sprovođenje zaključaka Skupštine Koalicije za REKOM. Za političko zagovaranje su nadležni javni zagovarači i zagovaračice: prof. dr Žarko Puhovski (Hrvatska), prof. dr Zdravko Grebo (BiH), dr Židas Daskalovski (Makedonija), novinari, Adriatik Kelmendi (Kosovo), Dženana Karup Druško (BiH), Dinko Gruhonjić (Srbija) i Duško Vuković (Crna Gora), Dino Mustafić (pozorišni reditelj) i Nataša Kandić (aktivistkinja u oblasti ljudskih prava).

Poseti internet stranicu rekoma http://www.recom.link/

Dokumentacioni centar Kosova

Podaci prikupljani godinama u sudovima, publikacijama i istraživanjima su predstavljeni u obliku izložbi, dokumentaraca, predavanja i debata kako bi se javnost upoznala sa činjenicama o ratu na Kosovu i stvorio nov, inkluzivni prostor za stvaranje kolektivnog pamćenja.

POSETITE NAŠ JAVNI PROSTOR

DCK