Naša misija
Podrška sprovođenju okvira tranzicione pravde na Kosovu koji je holističan, obuhvatan i usmeren prema žrtvama, kako bi se doprinelo izgradnji mira i izgradnji države na Kosovu.
Fond za humanitarno pravo Kosovo funkcioniše kao nezavisna organizacija od aprila 2011. FHP Kosovo neprekidno daje doprinos osposobljavanju Kosova da uspostavi vladavinu prava i sprovođenje mehanizama tranzicione pravde kako bi se razvilo pravedno društvo koje se suočava sa prošlošću i poštuje prava svakog građanina.
Fond za humanitarno pravo (FHP) Kosovo je u Prištini u maju 1997. godine osnovala aktivistkinja za ljudska prava, gđa Nataša Kandić, kao ogranak Fonda za humanitarno pravo.
Fond za humanitarno pravo Kosovo funkcioniše kao nezavisna organizacija od aprila 2011. FHP Kosovo neprekidno daje doprinos osposobljavanju Kosova da uspostavi vladavinu prava i sprovođenje mehanizama tranzicione pravde kako bi se razvilo pravedno društvo koje se suočava sa prošlošću i poštuje prava svakog građanina.
FHP Kosovo radi na dokumentovanju činjenica koje pomažu kosovskom društvu da se suoči sa svojom nasilnom prošlošću. Organizacija ima za cilj da se suprotstavi poricanju i političkoj manipulaciji ljudskim gubicima, kao i osigura integritet i transparentnost suđenja za ratne zločine.
Do izbijanja neprijateljstava između srpskih bezbednosnih snaga i Oslobodilačke vojske Kosova, u februaru 1998, FHP Kosovo je bio usredsređen na dokumentovanje policijske represije nad kosovskim Albancima, istražujući slučajeve mučenja, nezakonitih pritvora, masivnih poziva Albanaca na „informativne razgovore“ i političkih suđenja. Nakon intenzifikovanja sukoba, FHP Kosovo je skrenuo pažnju na dokumentovanje ubistava i nestanaka kosovskih Albanaca, kao i nestanak drugih etničkih grupa. Nakon NATO intervencije 1999, FHP je premestio svoju kancelariju u Crnu Goru, gde je nastavljeno sa radom na dokumentovanju sa kosovskim Albancima koji su prognani sa Kosova. Sklapanjem mirovnog sporazuma 1999. godine, kojim je okončan rat, FHP Kosovo se vraća u Prištinu i počinje sa dokumentovanjem zločina koje su počinile srpske snage tokom NATO intervencije. Po raspoređivanju međunarodne uprave na Kosovu, FHP je počeo da istražuje kidnapovanja, nestanke i ubistva Srba, Aškalija, Bošnjaka i Albanaca.
FHP Kosovo danas nastavlja svoje napore u praćenju sudskih postupaka koji su povezani sa posledicama poslednjeg sukoba. Osim praćenja i izveštavanja o suđenjima, FHP Kosovo je aktivno uključen u pronalaženje žrtava i zastupa njihove porodice na suđenjima na Kosovu i u Srbiji. Treći osnovni element aktivnosti FHP Kosovo je širenje znanja o tranzicionoj pravdi među stručnim i nestručnim zajednicama.
FHP Kosovo sprovodi svoje aktivnosti u okviru dva glavna projekta: „Tranziciona pravda“ i „Regionalna saradnja“.
Podrška sprovođenju okvira tranzicione pravde na Kosovu koji je holističan, obuhvatan i usmeren prema žrtvama, kako bi se doprinelo izgradnji mira i izgradnji države na Kosovu.
Demokratsko društvo koje se bavi svojim prošlošću na odgovarajući način i angažuje u izgradnji zajedničke demokratske budućnosti zasnovane na pravima.
Gđa. Nataša Kandić, osnivačica FHP, je dobitnica preko 20 međunarodnih, regionalnih i nacionalnih priznanja za ljudska prava. U 2000. godini dobila je Martin Ennals nagradu, prestižno priznanje za borce za ljudska prava. Nataša Kandić je na listi 36 evropskih heroja u 2003. godini, koje je izabrao američki časopis Time. U 2004, fondacija People in need je dodelila Nataši Kandić i FHP-u Homo Homini nagradu, koju je uručio Vaclav Havel. U 2005, proglašena je počasnom građankom Sarajeva i časopis Slobodna Bosna je izabrao za ličnost godine u Bosni i Hercegovini. U septembru 2006, Time magazine je proglasio Natašu Kandić jednim od heroja u proteklih 60 godina. U martu 2007, Nataša je postala član Međunarodnog savetodavnog veća Međunarodnog žurnala tranzicione pravde (Oxford University Journals), a u avgustu 2008, je pozvana da se pridruži Savetodavnom veću Weiser Centra za demokratije u razvoju Univerziteta u Mičigenu. Kosovski institut za mir uručio je Nataši nagradu za mir u novembru 2012. godine “za izuzetan radi i doprinos pomirenju među narodima u regionu”. Civil Rights Defenders – Branitelji građanskih prava, proglasili su Natašu Kandić braniteljkom građanskih prava u svetu za 2013. godinu, Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji joj je dodelila nagradu festivala “Dani Sarajeva u Begradu”, a iste godine joj je uručena nagrada „Hrant Dink“ koju dodeljuje turska fondacija “Hrant Dink”.
Ismet Hajdari, novinar sa dugogodišnjom iskustvom. G. Hajdari je završio studije Pravnog Fakulteta na Prištinskom Univerzitetu i kasnije je specijalizaciju završio na polju Međunarodnih Odnosa na Beogradskom Univerzitetu. Tokom njegove bogate karijere kao novinar radio je za dnevne novine „Novi List“ u Rijeci, Hrvatska, kao dopisnik sa Kosova za AIM PRESS Network, kao politički dopisnik dnevnih novina „Naša Borba“, izveštavao o sukobu na Kosovu za AP, ujedno bio je i dopisnik za Kosovo u radio Slobodna Evropa gde je kasnije radio kao urednik sekcije na albanskom jeziku. G. Hajdari je jedno vreme bio i portparol Centralne Banke Kosova i u zadnje vreme radi kao dopisnik sa Kosova za RWB i AFP. Takođe predaje kratak uvod u istoriji Balkana na ISPE koledžu u Prištini.
Sociološkinja. Poseduje doktorat sa Univerziteta u Ljubljani, diplomu sa diplomskih akademskih studija u oblasti rodova, razvoja i globalizacije sa Londonskog ekonomskog fakulteta i diplomu sa osnovnih akademskih studija u oblasti filozofije i sociologije sa Univerziteta u Prištini. Ona je asistent profesora na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini. Kopredsedava Univerzitetskom programu za rodne studije i istraživanje. Pisala je radove o političkim, društvenim i rodnim dešavanjima na Kosovu. Trenutno je angažovana u nekoliko međunarodnih istraživačkih projekata u oblasti posleratne pravde, neformalnosti, migracije i ljudskih prava, rodova i obrazovanja.
Mario Mažić je više od 15 godina zagovornik prava i demokratije. On vodi konsultantsku kompaniju „Europe&Southeast” sa sedištem u Zagrebu, Hrvatska. Mario je takođe strateški savetnik u Fondaciji Robert Bosch u Berlinu, Nemačka; pokretač Mreže političke omladine koja okuplja mlade političke lidere iz post jugoslovenskih naroda; suosnivač Arterarija, Zagreb, hrvatske organizacije koja promoviše toleranciju kroz umetnost; Predsednik odbora Nacionalnog centra za mir i razvoj u Kabulu, Avganistan kao i ekspert Inicijative za Zapadni Balkan na Međunarodnom institutu za mir sa sedištem u Beču, Austrija. Magistrirao je Međunarodni razvoj i politiku na školi Javne politike Harris Univerziteta u Čikagu i deo je prve grupe stipendista Obama fondacije. Takođe je diplomirao međunarodne odnose na Međunarodnom univerzitetu Libertas u Zagrebu, a pohađao je i dodiplomske kurseve na Univerzitetu u Zagrebu, Univerzitetu u Oslu, Univerzitetu Northwestern i Univerzitetu u Beogradu. Godine 2012. bio je saradnik na Institutu za proučavanje ljudskih prava na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Između 2008 i 2018 god, osnovao je i vodio Inicijativu mladih za ljudska prava - Hrvatska u Zagrebu, Hrvatska, nevladinu organizaciju fokusiranu na pomirenju i tranzicionalnoj pravdi. U ime ove organizacije Mario je 2019. godine dobio francusku nacionalnu nagradu za ljudska prava ‘Liberté, Egalité, Fraternité’ za projekat „Zajednički narativi“, koji podržava pomirenje premošćivanjem jaza usled razdvajajućih narativa među mladima u bivšim jugoslovenskim društvima. Između 2019. i 2023. radio je kao viši programski savetnik u PeaceNexus fondaciji u Pranginsu, Švajcarska. Dve godine (2015-17) predvodio je nastojanja Reach for Change u Hrvatskoj kao njen lokalni menadžer i predstavnik. Od 2020 god. Mario je stipendista Kraljevskog društva umetnosti (London, UK).
Gđica Spahiju ima 19 godina radnog staža u međunarodnim organizacijama, u kojima je radila na različitim pozicijama pravne savetnice u okviru višeg rukovodstva misije. Na početku je radila za NVO kao što su IMC i Fond za humanitarno pravo, dok je 16 godina radila za misije zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU, prvo u Severnoj Makedoniji u EUPOL Proxima i EUPT Makedonija, a poslednjih 10 godina radila je na mestu više pravne savetnice u misiji EULEX Kosovo. Arjeta je 2014. god. osnovala konsultantsku kompaniju na Kosovu „Advoco Solutions“ koja održava obuku, podučava i vrši pravno veštačenje. Gđica Spahiju poseduje pravnu diplomu sa Univerziteta u Prištini i diplomu sa diplomskih akademskih studija u oblasti poslovne uprave sa Univerziteta Šefild, UK. Gđica Spahiju ima sertifikat profesionalnog predavača sa Instituta za profesionalnu izuzetnost u predavanju, Vašington, O.K. i Međunarodne federacije predavača. Takođe, ona je predavač za liderstvo i upravljanje u Institutu za obuku i razvoj pri Američkom univerzitetu na Kosovu/Institut tehnologije Ročester. Predavanje je držala upravnom kadru Skupštine Kosova u sklopu projekta „Podrška procesu integracije u EU na Kosovu“, koji je finansirala nemačka razvojna agencija GIZ „Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit“. Arjeta je predstavnica kompanije Ken Blanchard sa sedištem u SAD, na Kosovu, u Makedoniji i Albaniji. Kao član Odbora Američke privredne komore na Kosovu radila je 2 godine, a izabrana je ponovo i 3. godine
Radi kao pravnik od 2010. god. Svoju karijeru je počeo kao novinar na radiju Tema, Uroševac, a zatim je bio izvršni direktor Demokratskog foruma za civilno društvo od 2003. do 2006. god. Fond za humanitarno pravo je angažovao Admira Saljihua da predstavlja žrtve pred srpskim sudom. G. Saljihu poseduje pravnu diplomu sa Univerziteta u Prištini. Radio je kao advokatski pomoćnik u advokatskoj kancelariji „Avni Ibrahimi“ i kao asistent programa u Forumu za građansku inicijativu. U Inicijativi za napredak radio je kao rukovodilac programa od 2010. do 2011. god. U pokretu Fol radio je tri godine kao pravni savetnik/pravnik. Trenutno predvodi pravno advokatsku kancelariju „Fer Lex“ u Uroševcu. Na evidenciji Advokatske komore Kosova nalazi se od 2013. god.
Partner osnivač D.O.O. RAMAJ & PALUSHI. On je pravnik sa specijalizacijama i iskustvom u oblasti radničkog prava, upravnog i regulatornog prava, privrednog kriminala i privrednog prava, krivičnog prava, ustavnog prava, ljudskih prava, međunarodnog krivičnog prava, parnice i arbitraže. Kuštrim ima dokazan uspeh u parnicama pred kosovskim sudovima i upravnim organima i ostvarene neverovatne rezultate za institucionalne klijente, preduzeća i pojedince. Pre nego što se pridružio D.O.O. RAMAJ & PALUSHI Kuštrim je radio kao stručnjak za stratešku parnicu u D.O.O. SEJDIU & QERKINI kao deo Kampanje partnerstva za pravdu i ljude pokrećući i vodeći strateške postupke pred kosovskim sudovima u nastojanju da uvede sistemske promene u pravosudnom sistemu. Kuštrim je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta Notr Dam sa specijalizacijom u oblasti međunarodnog prava ljudskih prava, međunarodnog rešavanja sporova, međunarodnog krivičnog prava i arbitraže. Poseduje diplomu osnovnih akademskih studija sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini na Kosovu. Poseduje sertifikat za predavača od Advokatske komore Kosova i Inicijative Američke advokatske komore za vladavinu prava, i održava obuku za advokate i druge pravnike, civilno društvo i studente. Pre nego što je počeo da se bavi pravom, Kuštrim je radio preko pet godina u sektoru civilnog društva na Kosovu kao pravni savetnik i na različitim rukovodećim mestima. Takođe, radio je za USAID-ov Program sistema za izvršenje sporazuma i odluka (SEAD) na uvođenju postupka za izvršenje sudskih odluka i uvođenju mehanizama alternativnog rešavanja sporova (ARS) na Kosovu. Kuštrim je dobio brojna priznanja i nagrade, poput Fulbrajt stipendije za strane studente od Stejt departmenta SAD, nacionalnu nagradu za pravdu „Sali Ceku“ od Ministarstva pravde Kosova.