Jučer, dana 10. Oktobra 2024. godine u prostorijama Dokumentacionog Centra Kosovo otvorena je izložba:“ Snove sanjam u staroj kući“ autorke Belone Kurteshi. Njen rad, daleko od veličanstvenih i herojskih ratnih narativa poziva publiku da ceni male pojedinačne lične priče, koje se samostalno stapaju u univerzalne.
Šta su snovi do komadići sećanja usađeni negde duboko u podsvesti. Poput nekih apsurdnih i nadrealnih kolaža, mešaju se i poprimaju nova nedostižna, neshvatljiva i često uznemirujuća značenja. Ostaje samo onaj osećaj nostalgije ali i straha koji s vremena na vreme nađe put da ispliva na površinu, potisnut hiljadama slojeva laži o budućnosti, ponovnoj izgradnji novog života. Nekadašnje ruševine postaju topli kreveti i scenografija novih snova.
Ovaj rad Bleone Kurteshi pripada svojevrsnom prošlom životu. On nije odraz zaostalosti i življenja u prošlosti, već više nalikuje meditaciji. Nije ni toliko pogled unazad, koliko je pogled iznutra, u introspekciju.
Istraživanje se sastoji od 10 polu strukturiranih intervjua u kojima je autorkin glavni cilj bio da se osvrne na diskusiju koja nije u tolikoj meri obuhvaćena inicijativama memorijalizacije na posleratnom Kosovu; a to je zaostavština rata i odsustvo njegovih fizičkih tragova, gde su čitave kuće i sela spaljena u ofanzivama srpske vojske obnavljana iznova, gubeći im time svaki trag. Ali da li je ovo potpuna istina?
Postupno stupajući u kontaktom sa anketerima i detaljima njihovog života, shvatamo da posvuda možemo naći neke manje tragove. Za samu autorku ovog istraživanja, to je stub koji visi kao klin sa stare kuće koji baka nikako nije pristala da bude srušen, a koji često smeta i da se uđe u dvorište, ali stoji tu kao živa uspomena, zaostavština onoga što se dogodilo. U drugoj priči, jedna soba nekadašnje kuće je jedina koja je ostala usred dvorišta, i ne krasi ni dvorište ni izgled nove kuće, već predstavlja jedino mesto gde pripovedač može udobno da spava, uz glasove svoje porodice i okružen starim nameštajem, kojeg se seća kao nekada. Nažalost, u drugim slučajevima, tragovi su ostali samo u sećanjima, pa smo polazeći od toga odlučili da sarađujemo sa mladim vajarom, Arditom Berishom, koji je, prema opisima, uspeo da stvori te zidove iz snova od gline.
Izložba će ostati otvorena oko mesec dana kao kontinuirani deo poziva za projekte sa fokusom na suočavanje sa prošlošću neposredno preko umetničkih kreacija i dela.
Izložbu je podržala: Švajcarska konfederacija – Savezno ministarstvo spoljnih poslova Švajcarske i NED.
