U organizaciji Fonda za humanitarno pravo (FHP) i Fonda za humanitarno pravo Kosovo (FHPK), koji su deo REKOM mreže pomirenja, u nedelju je, u Hotelu International u Prištini/Prishtinë, održan drugi dan XVI Foruma za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama. Drugi dan Foruma, posle dva panela, obeležila je poseta porodicama Bogujevci i Duriqi i mestima na kojima počivaju žrtve masakra u Podujevu/Podujevë.
Na XVI Forumu prethodno je predstavljen drugi tom Kosovske knjige pamćenja (1998–2000), naslovljen „Dostojanstvo za nestale”.
Drugi dan Foruma počeo je panelom na kojem su učestvovali predstavnici vodećih nevladinih organizacija u regionu.
Nenad Golčevski, direktor Fonda za humanitarno pravo (FHP), istakao je da je važan deo pomirenja u stvaranju i grabljenju prilika da ljudi s različitih strana zajedno promišljaju o onome što ih se tiče i što ih pogađa.
„U deliberaciji se polazi od pretpostavke da sa svih strana postoji dobra volja da se nađe nešto zajedničko. Deliberacija, zasnovana na vrlinama, podrazumeva priznavanje druge strane”, nastavio je Golčevski.
Bekim Blakaj, direktor Fonda za humanitarno pravo Kosovo (FHPK), osvrnuo se na kritike koje se upućuju civilnom društvu sa celog političkog spektra.
„Pripadnici civilnog društva, uprkos tome što u njihovom radu ima ograničenja i grešaka, mnogo su naučili u ovom procesu i ispunili praznine koje su napravile institucije”, zaključio je Blakaj.
Vesna Teršelić, voditeljica Documente, kazala je da nevladine organizacije u Hrvatskoj jedva održavaju zainteresovanost za inicijative tranzicione pravde nakon što je ta država, kao zasad poslednja na Balkanu, postala članica Evropske unije.
U Hrvatskoj, primetila je Teršelič, civilno društvo je dobijalo podršku i pažnju pre nego što je ta država postala članica EU. Međutim, sada se taj posao smatra obavljenim i gotovo je nemoguće naći podršku za neokončani proces.
Na drugom panelu drugog dana XVI Foruma govorilo se o mogućnosti da iskustvo i najbolje prakse u tranzicionoj pravdi u postjugoslovenskim zemljama podstaknu analogne procese u Gazi i Ukrajini.
Heleen Habraken, istraživačica i analitičarka međunarodnih zločina s bogatim iskustvom u Ukrajini, rekla je da je MKSJ učinio mnogo da i sudijama i široj javnosti pokaže da je reč o zločinima koji su počinjeni usled političke strategije i zloupotrebe moći ljudi na visokim položajima.
Jean-Daniel Ruch, savetnik i bivši ambasador Švajcarske u Srbiji, Turskoj i Izraelu, koji je radio i kao savetnik glavnoj tužiteljici MKSJ Karli del Ponte, rekao je da je naučio da emocije, gnev koji osećamo zbog tih zločina, treba da nam posluže kao pokretačka snaga u borbi za suđenja, rešenja i prekid neprijateljstava.
Srebrenica je, nastavio je Ruch, široko prihvaćena kao genocid zahvaljujući suđenjima pred MKSJ. Nije to bila pobednička pravda, MKSJ je proučio sva mesta zločina i sudio ljudima različitih etničkih pripadnosti.
U drugom delu dana, učesnici Foruma otputovali su u Podujevo/Podujevë da posete mesto stradanja 14 civila, mahom žena i dece, koje su 28. marta 1999. ubili pripadnici jedinice Škorpioni.
Učesnike su u Podujevu/Podujevë dočekali Enver i Shemsi Duriqi i Selatin Bogujevci sa ćerkom Jehonom. Enver i Selatin govorili su o događajima tog dana u martu kada je ubijeno 14 ljudi, članova porodica Bogujevci, Duriqi i Llugaliu.
Članovi porodice Bogujevci odveli su učesnike Foruma u Mančesterski park mira, koji je nastao kao ishod humanitarne inicijative da se u Podujevu/Podujevë održavaju različite aktivnosti kako bi se lokalnom stanovništvu pomoglo da prevaziđe posledice sukoba.
Drugi dan XVI Foruma za tranzicionu pravdu okončao se posetom izložbe o medijskom izveštavanju u ratu u centru Prištine/Prishtinë, koja tematizuje ulogu međunarodnog i lokalnog izveštavanja o sukobu u obaveštavanju šire javnosti i oblikovanju percepcije rata među ljudima.
