Nesrete Kumnova, predsednica kosovske nevladine organizacije „Majke plaču“, izjavila je da su porodice nestalih uznemirene što kosovske vlasti nisu dale prioritet pitanju nestalih osoba u okviru tekućih razgovora sa Srbijom koji se odvijaju posredstvom EU, te dodala da želi da budu deo delegacije Prištine.
„Insistiramo na tome da budemo deo delegacije u Briselu”, rekla je za BIRN Kumnova, čiji je sin nestao tokom rata na Kosovu.
„Definitivno smo razočarani, jer ovo pitanje razjašnjavanja sudbine nestalih osoba, naših ljudi koji su kidnapovani iz sopstvenih domova i na ulicama, mora biti prioritet”, istakla je ona.
Preko 1.600 ljudi, uglavnom albanske nacionalnosti, ali i srpske, i danas se vodi kao nestalo u ratu na Kosovu.
Kumnova je optužila kosovske vlasti da ovo pitanje nisu shvatile dovoljno ozbiljno.
„Mi smo 21 godinu bili na ulici, pravedno smo tražili svoju rodbinu, a naše institucije nisu ništa preduzele po tom pitanju, samo su razgovarale sa medijima u vezi sa tim, a zatim zaboravile na problem”, kaže Kumnova.
Visoki zvaničnici Srbije i Kosova izjavili su u julu u Briselu da su spremni da pomognu jedni drugima da pronađu posmrtne ostatke nestalih.
Ali napredak u vezi sa pitanjem nestalih u okviru pregovora, čiji je cilj normalizacija odnosa, do sada nije postignut.
BIRN je kontaktirao kosovskog koordinatora za Briselski dijalog Skendera Hisenija, ali on je razgovor završio kada je čuo da je reč o napretku pitanja nestalih u pregovorima.
Srbija i Kosovo takođe su prošlog meseca potpisali odvojene sporazume sa SAD-om koji su ih, između ostalog, obavezali da „ubrzaju napore na pronalaženju i identifikaciji ostataka nestalih osoba”.
Međutim, dve sedmice nakon što su obe zemlje potpisale sporazume u Beloj kući u prisustvu američkog predsednika Donalda Trumpa, nijedna od njih nije pokrenula to pitanje na razgovorima na ekspertskom nivou u Briselu.
U međuvremenu, krajem septembra, srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izazvao je nezadovoljstvo kod kosovskih Albanaca, kada je, kako se činilo, kritikovao Srbe koji pomažu istražiocima da pronađu lokacije skrivenih ratnih grobnica iz 1990-ih.
„Šta ćemo mi sa Srbima koji potkazuju Albancima i Hrvatima? Pričaju razne gluposti, pokazuju im gde su sahranjeni Albanci širom Srbije”, rekao je Dačić za srpsku Happy TV.
U julu su Kosovo i Srbija takođe zatražili jedni od drugih da otvore poverljive ratne arhive kako bi se otkrile lokacije masovnih grobnica.
Međutim, Srbija je neke od svojih vojnih arhiva klasifikovala kao državnu tajnu, dok Kosovo tvrdi da Oslobodilačka vojska Kosova, kao gerilska organizacija, uopšte nije imala vojnu arhivu.
//balkaninsight.com
