Potvrđivanje optužnice za ratne zločine protiv predsednika Kosova Hashima Thacija, predsednika Demokratske partije Kosova (PDK) Kadri Veselia, nekadašnjeg portparola OVK Jakupa Krasniqija i nekadašnjeg člana glavnog štaba Rexhepa Selimija, predstavlja do sada najozbiljniji i najveći korak Specijalizovanih veća i Specijalizovanog tužilaštva u ispunjavanju njihovog mandata. Oni već više od pet godina rade na rasvetljavanju ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti počinjenih tokom i nakon oružanog sukoba na Kosovu (1998 - 2000) o kojima govori izveštaj specijalnog izvestioca Saveta Evrope, Dicka Martia.
Optužnica protiv četvorice nekadašnjih istaknutih lidera Oslobodilačke Vojske Kosova (OVK)[1], kao i nove optužnice koje se očekuju su neka vrsta epiloga lavine koju je 2008. godine pokrenula Glavna tužiteljka Haškog tužilaštva, Karla Del Ponte, kada je u autobiografskoj knjizi “Gospođa Tužilaca - Lov, ja i ratni zločinci“ iznela tvrdnje o zločinima koje su vršili pripadnici OVK pri kraju i nakon oružanog sukoba na Kosovu. Ona se, inače, i ranije žalila na mnoge probleme koji su se odnosili na saradnju sa političarima balkanskih zemalja, kao i sa tadašnjim zvaničnicima Kosova (koje je u tom periodu bilo pod privremenom upravom UNMIK-a). Problemi su se posebno odnosili na pribavljanje dokaza u procesuiranju krivičnih postupaka u kojima su optuženi bili bivši visoko rangirani pripadnici OVK.
Radi utvrđivanja istine o ovim tvrdnjama, Odbor za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope imenovao je 2008. godine specijalnog izvestioca, Dika Martija, da ispita navode o krivičnim delima izvršenih za vreme i neposredno nakon oružanog sukoba na Kosovu, u toku 1998 – 1999. godine. Marti je svoje nalaze prezentirao Savetu Evrope, koji su Rezolucijom 1782 Parlamentarne skupština Saveta Evrope usvojeni januara 2011. godine. Prema Martijevom izveštaju za vreme oružanog sukoba na Kosovu u periodu 1998 i 1999. godine na Kosovu su počinjeni brojni zločini nad Srbima, kosovskim Albancima za koje se sumnjalo da sarađuju sa srpskim režimom, kao i Romima.
Skupštine saveta Evrope je povodom nalaza iznetih u izveštaju donela odluku o formiranju Specijalnog Istražnog tima (SIT) sa sedištem u Briselu. SIT je sa radom započeo septembra 2011. godine. Mandat SIT-a bio je da sprovede nezavisnu istragu povodom navoda iznetih u izveštaju izvestioca Saveta Evrope.
Dok je SIT sprovodio istragu, aprila meseca 2014. godine obavljena je razmena pisama između tadašnje predsednice Kosova, Atifete Jahjaga, i Visoke predstavnice Evropske Unije za spoljnu politiku i bezbednost, Katerine Eshton, kojim je postignut međunarodni sporazum za osnivanje i rad Specijalizovanih veća Kosova (SVK) i Specijalizovanog tužioca (ST). Ovi pravosudni organi su formirani kao deo pravosudnog sistema Kosova. Nadležni su za procesuiranje krivičnih dela koje su bila predmet istrage SIT-a. SVK i ST formirani su kao obaveza Kosova prema međunarodnoj zajednici. Pisma su usvojena od strane skupštine Kosova dvotrećinskom većinom aprila 2014. godine.
Sredinom 2014. godine, glavni tužilac SIT-a izdao je saopštenje u kojem je pored ostalog naveo da je njegov tim došao do dokaza koji mu omogućuju da podigne prve optužnice u vezi sa ratnim zločinima o kojima govori Martijev izveštaj.
U toku prve polovine 2015. godine obavljene su izmene Ustava Kosova kojim je pravno utemeljeno formiranje SVK i ST. Odluku o ustavnosti izmena Ustava ocenio je Ustavni sud Kosova svojom odlukom aprila 2015. godine. Prema ovoj odluci, nacrt ustavnog amandmana za SVK i ST saglasan je sa Ustavom Kosova (član 162). Izmene Ustava su usvojene u Skupštini Kosova 3. avgusta 2015. godine, kada je usvojen i poseban zakon o formiranju SVK i ST.
Prva optužnica od strane ST podignuta je februara 2020. godine protiv optuženog Saliha Mustafa. Ona je odlukom pretpretresnog sudije potvrđena 12. juna 2020. godine, a obelodanjena je krajem septembra, prilikom prvog pristupanja optuženog sudu nakon njegovog lišenja slobode.
Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHPK) procenjuje da SVK i ST u periodu od osnivanja obavili adekvatne pripreme za nesmetan i ekspeditivan rad. FHPK očekuje da su ove dve institucije obezbedile da će se krivični postupci odvijati u skladu sa visokim međunarodnim standardima i najboljoj evropskoj praksi, da će optuženi imati pravično i suđenje zasnovano na zakonskim propisima i materijalnim dokazima. Ove dve ustanove trebaju da odgovore na očekivanja žrtava, kao i da utvrde istinu o zločinima koji se navode u izveštaju Dick Martija.
Pored višegodišnjih priprema, koje su se posebno odužile nakon neobjašnjive smene čelnog tužioca Dejvida Švendeimana koje je prema našim procenama usporilo rad ST za više od godinu dana, za sada se na račun SVK i ST može prigovoriti da se ne snalaze najbolje u komunikaciji sa javnošću i medijima na Kosovu i da boluju od netransparentnosti. ST ne sme da dozvoli da se javnost o optužnicama obaveštava od samih optuženih ili njihovih advokata. ST mora da nađe način da bude transparentniji, bez ugrožavanja poverljivosti postupaka i zaštite svedoka. Radi se o temi za koju na Kosovu vlada ogromno interesovanje i bitno je da javnost ima informaciju iz prve ruke a ne iz posrednih izvora. Ovo će, istovremeno, pomoći jačanju ugleda koji SVK i ST uživaju u kosovskom društvu.
[1] Prva optužnica ST potvrđena od strane pretpretresnog sudije SVK i objavljena bila optužnica podignuta protiv niže rangiranog pripadnika OVK Saliha Mustafa.
