Presuda izrečena 26. decembra 2024. godine od strane Specijalnog odeljenja Osnovnog suda u Prištini/Prishtinë protiv Čedomira Aksića, koji je osuđen na petnaest (15) godina zatvora za ratne zločine protiv albanskih civila u opštini Štimlje/Shtime, predstavlja važan događaj u pravosudnom sistemu Kosova. Ova presuda je izrečena u odsustvu optuženog, čime se stvara novi pravni presedan za suđenja u odsustvu.
Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHPK) već je ranije izrazio zabrinutost u vezi sa suđenjima u odsustvu, naglašavajući da ovaj proces može negativno uticati na standarde pravde i transparentnosti u sudskim procedurama. FHPK se zalaže za angažovanje Kosova i Srbije da u okviru dijaloga potpisuju sporazum o pravnoj saradnji. Ovaj sporazum bi omogućio državama da sarađuju i osiguraju da osobe koje su počinile ratne zločine budu izvedene pred pravdu i odsluže kazne za svoja dela. FHPK ističe da je takva saradnja od ključne važnosti za garantovanje fer i ravnopravnih procesa za optužene, kao i za obezbeđivanje pravde za žrtve rata, čime bi se osiguralo da ratni zločini budu procesuirani u skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava.
Pored proceduralnih izazova vezanih za odsustvo optuženog, ključna pitanja koja se postavljaju su poštovanje principa "jednakost stranaka" i "efikasne odbrane" u krivičnim postupcima, što znači da sve strane u sudskom procesu moraju imati mogućnost da iznesu svoje dokaze i argumente ravnopravno. U ovom slučaju, s obzirom na nedostatak saradnje između Kosova i Srbije u vezi sa informisanjem optuženog o toku postupka, ovaj proces može pokrenuti pitanja u vezi sa transparentnošću i obezbeđivanjem adekvatne odbrane za optuženog.
Drugi važan element je činjenica da su u ovom suđenju saslušani samo svedoci koje je predložilo tužilaštvo, što može uticati na ravnotežu sudskog procesa. Optuženi je bio zastupan od strane advokata dodeljenog po službenoj dužnosti, kako bi mu se obezbedila pravna zastupljenost u krivičnom postupku, međutim, dodeljeni advokat nije predložio saslušanje nijednog svedoka niti iznošenje bilo kakvih materijalnih dokaza u odbranu optuženog.
Štaviše, Zakonik o krivičnom postupku Republike Kosova predviđa mogućnost ponovnog suđenja u slučaju hapšenja optuženog ili osuđenog u odsustvu, čime se obezbeđuje mogućnost zaštite prava okrivljenog i obezbeđivanje fer postupka. Ako se ovaj postupak bude vodio u skladu sa utvrđenim standardima, moguće je da će predmet predstavljati izazove i zabrinutosti za međunarodni sud, poput Evropskog suda za ljudska prava, koji bi mogao da da odgovor na legitimitet ovih suđenja u odsustvu, imajući u vidu težak kontekst međunarodne saradnje i pravne zaštite.
